Otadžbina

ослобођени пгометеј Крваве Канџе подижући смело Пред свима ^Каин Прометеју проти Дижући крвљу упрскано чело. И силне хорде што пођоше тада Врхове гора бесно покидаше, Па као вуци посред љута. глада На Олимп с' њима ударати сташе. И страшно ричућ' у грмећој хуци Пуестола већ се домашају тврда Псбедни сада разлежу се звуци Страхом се тресу долине и брда ! Ал' заман, престо непомакнут стоји Прометеј аред њом као-стена љута Победне часе ударцима броји Слободи мишцом прокрчује пута. Уморне хорде узмакоше веће Ал' јача сила гшкрену се сада Посидон страшни с' Плутоиом се креће У коштац духу кој олимиом влада. Токови сслни леденога мора У страшној вреви дизаху се хуком ; И Плутон јуреР врх кавказких гора Звао је прошлост Тартаровим звуком ! П л у т о н О страшни дани пролетелог доба, Векови моје безконачне владе Дпжте. се сада из мрачнога гроба Подпоро моје нобедничке наде ! Гле, рсб ми прети — ха тако ми трона И оних суза, које ће се лити, Унука мудра Божанственог Крона Робиња моја на веки ће бити ! А сужник холи са Кавказких гора Мукама евојим платиће ми ово ; Где Плутон суди ту он ћутат мора Пак'о му спрема мучилиште ново ! И док је прошлост дозивао давну Да 6ој : бу с' њоме на Титана креће Прометеј силни кроз пучину тавну