Otadžbina

126

О НЛСЛЕДНОМ 11РАВУ

све ово у један појам скупимо, очигледна је ствар онда. да је клица својине још у најпримитивнијем добу засађена, и да човек још тако рећи од постања својега жуди, да својином приватном осигура чисто за се оно, што сматра да му је у животу од неопходне потребе. Што дивљак нема ничег својег до стреле и чуна, а пастир само стадо своје, једини је узрок томе, што се и иотребе њихове преко тога даље не машају. И колико год може да се продре у историју васколиких племена рода човечанског, наследио је право вазда са својином неразлучно везано било. Правна историја и правпа испитивања не дају још ни једнога примера да наследио право у обичајима народа није егзистирало у истој мери у којој је и својнна у њима припозната била. Шта впше не само настањепа племена, но и Бедупн или Туркменац што скита за стадима својим, оставља стадо по смрти синовима или племену својему, а како сви новији испитивачи веле и дивљак такође оставља своју стрелу п чун свој потомству својему, ако је само толико се уздигао, да разазнаје везе своје са иото.мством својим. Клице ове права својине, која је у земљорадничком добу г успела већ да и земљу и остала непокретна добра обухвати, све до данас биле су у непрекидном развоју, мењајући тип свој ирема животиим потребама друштва човечанског у разним епохама, а са тим променама су се у једно утврђивали и разни основи и разне границе наследнога права. Ми ћемо покушати да изложимо у најопштијим потезима развој тих имаовних и наследних идеја од првих ембриона њихових па до наших дана. Из саме природе ствари очигледно је, да се није могао учинити од једном огроман скок у иојмовима људскима од онога стања у ком се сем једног врло уско обележнога круга, за праву суштину приватне својине, иепокретиу имаовину, нигде ништа п не зна до данашње чисто опредељене, потпуно индивидуалисане и неограничене приватне својине. Не, између онога стања, у којему је земља и све готово шта је на њој свачије било, и данашњих појмова, по којима се све то на личну јединицу своди, морало је бити дугих и поступних ирелаза. Од потпуног комунизма свнју непокретних добара, прелази се поступно на тако звани : измен-ени комунизам (соштишвше тШ§-е), кад пошто су већ образоване везе друштвенс, пошто се држававећ у првој клпцп својој јавља, земља почпње да се дели међу поједина племена н породице, у чнјим рукама само опа ие остаје вечито, по се с времена на време те деобе вазда вршс. 0 својини пенокретној никако још ни овде не може бити