Otadžbina

Т У Ж Н А

55

је жена, — и то жена која је не само љубила хероизам него и сама хероична била, — смела да крилатоме лаву у очи погледа и да покуша да из његових ноктију ишчупа једно парче земље српске. Шта је .Телена све у појединостима радила од смрти свога мужа па до год. 1405 то данас још не знамо, али је ван сваке сумње да је нешто радила. Она је очевидно мислила да њезину радњу покрива најдубља тајна. У таквим мислима била је она док се с пролећа г. 1404 бавила с двором својим у Бару (ех181;еп1;е сипа ргеШе с!от1пе Не1епе 1п АпМуаго). Тада јој се јави напред поменути команданат млетачке кавалерије у Скадру, Антоније Србин, те је од стране млетачкога кнеза у Скадру, Сер Доната де Ппрто, поздравп речима: лГосипђо, Госиођо, добро иази и обазири се шта радиш, јетр ниилта. пе можеш сакрити иод ирстом, јер ирст је малено брдо !" («Богшпа, Ботта, ге8р1се дио(1 !ас18, дша пШП ро^ез аћ8С0П(Л 8ић сНдИо, пат сИа-Ниа еб! рагуиз топз !)

Гамо поток где жубори, С тицом тпца где говори, Ј зеленој пустој го.ри, Куда ор'о тек узлеће, 'Гужна мома тамо шећс: Раснустила косе вране, Премалећно бе1>е цвеће А сиомиње срца ране, Оплакује срећне дане :

(НАСТАВИИЕ СЕ)

-—

т "V ж н: а .

Ппчс цвеће, пнче смил.е Л>убичпца мирисава,

Карашм.е и боспл>е, Пиче невен, саса плава.