Otadžbina

БАРУДАН

603

Просио је Стану; газда-Марко тако у шали рекао му: чекаћу годину дана ако стечеш 20 ланаца земље, даћу ти је' И он оде, не осврћући се, што баба-Тина плаче ; она је сирота и умрла. У селу се дуго говорило, како је Дина прошао, нашли су му и лешину па је саранилп крај обале, јер се пронео глас, да се сам удавпо, скочио из чамца у Тису Они, који су знали, ћутали су, а Дина нија имао другог свог, до неког стрица, с којим се завадио још кад се оно поговарало, да је Дина лопов, па тако нико баш није толико нп распитивао за њега. Код Седмакових је ишло по старом. Врло се и оврло се. Газда-Марко опрема Барудана с раном, да је носп у варош на пијацу — боља је прођа. Стана му меће торбу с јестивом на кола. Само се она променила Бнла је слаба н невесела — није шала, година дана, а од Јове ни гласа ни трага. Б&ба јој већ мерка прилику па то је гризе. Ни Барудан није онај стари. Опрема кола а све гледп у Стану, забринуо се. Седне на кола па преко свог обичаја каже : Збогом ! (( Гледај, да се сутра за рана вратиш !" вели му газда-Марко. к Сретан ти пут, Барудане !» рече му Стана а то му још никад није казала. Кад је изишао иза села, кад је пролазио поред њива друмом, па чак и кад се на једно два сата вароши примакао, — већ се и мрак хватао — а њему је звонило у ушима : сретан ти пут, Барудане ! Јесте он је њу волео, већма него све на свету, већма него њезину матер, која га је одхранила. Ал' он је то крио и од самог себе. — Знао је он, да није к'о други људи, па је у срцу зебао, да га Стана не ће моћи волети. Ал' човек је човек! И који мисли, да себе нај-