Otadžbina

барудан

609

(( 1Са, ха, ха ! кад бих био луд ! Је ли у тебе, бога ти, уш'о буди бог с нама?» руга му се Јова. (( Ја знам, шта кажем,» одговара Барудан намргођено. «Ти ћеш покварити, или — или ћу те на парчета раздробити, да ти не буде трага, као мало час ону банку. Хоћеш ли покварнти ?... Ал не, не, пусти ћу те с миром, та ти ниси вредан да руку на тебе метем, тебе мрзим већма него Дину — тебе ћу под суд ! Зашто си побледио, што се сад не смејеш ? кукавицо !» И заиста жалост беше погледати Јову. Блед, узверене очи упр'о у Баруданове, ал' их брзо спусти, не могући нздржатп његов строги прекоран поглед. На целом држању јасно се читала она горка несигурност, коју кривац осећа пред својим тужиоцем. А онај пакосни гњев, што му је у грудима врео, по уздркталим уснама избио је на површину «Ти ћеш покварити сватове, на Стану не ћеш никад мислити — или"... и Барудан подиже палицу претећи и одлазећи. Две су се мисли бориле у Јови. Ди потрчи за Баруданом. да се с њиме потуче и пропадне, боље да га није, кад му се тако жалосна будућност у изглед ставља. Ал' друга мисао боље му се допаде, Освета, страшна освета ! У часку је смислио, како ће Барудана скинути с врата а уједно осветити му се, да га љуто, љуто заболи. Пакостан осмеј прелети му преко усана — радовао се свом умишљају. Седајући на кола попрети бичем онамо, куда је Барудан отишао, и ошине коње. (Н астдвиће се)

О таџвина X. 40.