Otadžbina

608

БАРУДАН

као укопани, дрхталп су које од страха, које од умора. Барудан их стаде гладити и тепати им, док их са свим не умири, па ћо онда колима. Кочијаш сишао с кола, блед као крпа — беше то Јова. «Хо мај, какав си ми ти кочијаш ?" кара га Барудан. « г Баво га знао, шга им би ! мора да су се поплашили од оне јаруге иза села, тргли ми уздице из руку па терај, терај ко да су се помамили. Ко зна, шта би од мене било. да се ти не деси на путу. Ал' мораћу их одмах сутра продати, ма штетовао — може ми бити, јер какви су ћудљиви, могу лудо изгубити главу. Ево ти на, што си их зауставио.» Он извади из прслука буђелар па пружи Барудану једну банку. «Нисам ти за новце помогао!» осече се овај. (( Та немој бити луд — узми, кад ти дајем !» нутка га Јова ;( 3нам да још никад ниси тако олако заслужио толике новце.» Барудан зграби љутито банку издере је на сто комада па је пусти ветром. ((Мислиш, ја за то мећем главу у торбу, што сам жељан твојих новаца. Од другог би можда и примио, ал твоји новци — и и он подиже руку претећи. «Шта ти имаш против мојих новаца, будало једна ?» стаде се Јова љутити. «Шта имам ? Оно управо не тиче ме се ништа, како си их стекао, ал' не ћу да с ти новци друге огрешиш — доста, што су на твојој душн ! „Шта опет сада трабуњаш ! и поче Јова блажије а мало се збунио. „Кога ћу опет с новци огрешити?" «Кога него Стану ! Чуо сам, да си већ испросио да да ће скоро бити сватови — је ли тако ?» «Јесте — па онда ?» Јова се мало окуражио. с( Од тога не ће бити ништа ! Ти ћеш отићи њима па ћеш покварити сватове !"