Otadžbina

628

руско-тарски рат

Ја се дивим и преклањам пред храброшћу руске армије, руског солдата. Ти »молодци« див-хероји доказаше, шта могу даучине у време руско-турског рата, а особито својим преласком преко Балкана; ти јунаци и недавно показаше своју мптологичку храброст јуришајући на Геок-Тепе и још ће много пута имати ирилику да је покажу против руских и словенских нспријатеља. Руски солдат с одушевљењем ишао је на Турке, те нроклете угњетаче његове браће и по вјери и по нарЈдности. Каква је разлпка звука рајечи »брлтушка« у уотима простог руског солдата и у устима руских-либерал-западњака, који мрзе славене као и своје славепсФиле. За тога ,братушку» руски солдат с одушевљењем се је борио. Необична појава еимтатије, знамење времена , к словешша јужиим, би.јаше пре код руског народа (1875 —76 год.), а после код руског солдата (1877—'^8). Ја бијах очевидац одушевљења руског народа к Србима у време Ерцеговачког устанка. Одушевљење то учинпло је на мене такав утпсак, кога пигда нећу па и не могу да заборавим. Ја лично увје^ ћу бити благодаран за те блажене трен\тке, које ми руски нарпд причпн.1 са својима врућим изјавама симпатије н помоћи к српском народу, таке симпатије, на темељу које ја увнђах сазидање љепше и боље будућности пашега народа. Руски народ почео је да изјављује своју симпатију к Ерцеговачким усташима још Јулу и Августу 1875 год. Дакле на мјесец дапа послмје устанка. У другој половипи Јула ја бијах отпутовао из I') снјо у Талију и Далмацију. Кад се кренух из Русије још се не опазише у друштву никакве симпатије к усташама, свебпјашемирно, осим ковнна. Наком два мјесеца мога путовања, кадасе вратих у Русију, на1 ох велику и зајиста голему промјену, право контраст. Сви и свеђе се разговараху самз о усташима, њиховим вођама, биткама и европској дппломатији и о симпатиЈама руске владе к усташима. Устанак, усташп, цијељ устанка, пријатељи и непријатељи усгаша бијаше на дневном рсду код свију. Још тада иоговараху о пекаквама Русима, који као да пођоше, да се боре заједно са усташима против Турака. Све то мене одвећ удиви, тим веће, што два мјесеца назад оставих све иирно, а још веће зато, шго ја нађох да се у Русији и још ђе то у Криму, ђе је већина житеља Татарн, говори и симиатизира јавно усташима веће него ли у народној нам Далмацији, бједној Далмацији, коју аустријски претури и ђандари држе, а особито тада држаше у јежевима рукавицама. Томе се ниЈе ни чудити било тада, јер Аустрија још не бијаше заборапила храбрости кривошијана и лавног кнезлацког мира. Али оставимо Аустрију у миру, нека вре-