Otadžbina

5*

С А Њ А Л О

67

— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим — најбоље! Само је онде напретка где је и «трудол >убија». Метод — ја не знам шта је то, методје рад ; к о не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама. — Са свим тако, потврђује Илија. — Нек школа даде знања „сваком Србину нужна", а ко те пита којим путем, како. . . . —Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акла мацију. — Видите, наставља Макса и не слушајуки Илију више сам са собом говорећи : Треба младежи «воспитантја " и опет «воспитанија". И знања су «полезна», али дуг је живот. поучиће нас; са свим је нешто друго облагорођавањс (( нрави», које су Србина, као «христијанина», достојне .[а полажем велику важност на <( изјасненије катихизиса», на «примерно поведеније», на жив (( прнмјер»; смотрено их чувам од ;( соблазнителних м речи, од «бљадословија» од свију „обстојателстава", која би (( пагубно и могла «содјејствовати». Прва је регула, руководити их „взајмној љубови и согласију», па онда црква, богослуженије, благочестије. . . . Све ово говорити, не имеханически", него јасно «разумително», и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и (( човечеству». — Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи ; од слова до слова потписујем све. Бадава, кажем и казаћу увек : стара школа па стара школа. Док смо се ми, господине, држали часловца и псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве заиадне, можда <( римокатолическе» измишљотине — Какве «римокатоличке в измишљотине ! Осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашто, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.