Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

стражарењу дуж рјеке мал да не на седам стотина километара кривуљастих , стрменитих п покритих шумом, које даваше толико лакоће изненадним нападајима. Када се је узнало , са каквим се је иезначајнима губитцима извршио прелазак преко Дунава, многп стадоше да криве Абдул-Керима пашу за његову, ко бајаги, нерадепост и неопрезност. Ти нападаји сасвим немају темеља. Уза сву дуљину рјеке, пред-страже, које бијаху саједињене међу собом телеграфском жицом, са највећом пажњом мотрише за свима покретима на другој страни. Резервне трупе бијаху улогорене тако, да се могу што пре брже наћи код нападнутог мјеста. Орднје башибозука често чињаху веома смионе рекогносцировке на румуњској обали, ђе се не задовољаваху счмо тачним разузпавањем руских позиција, него од куда често угонише цјела стада волова и овнова. Задоцњењем преласка преко Дунава усљед разлива и гшвећања воде наједнако се је користовала, и Турска армија, ставив батерије уздуж рјеке и повећав средства зашгите по својим јаким тврђавама. С већим правом могу да се укоре Турци прво зато, што не знадоше да се користе отличним средством заштите, а на име своим многобројним оклопницама и друго за то, што бијаху изгубили сваку епергију и сваку иницијативу у прве тренутке после преласка руских трупа. Лагумање двају монитора, учањено храбрим руским матрозима, сасвим престраши (деморализова) морнаре турске Флотиле. Страх бијаше такав, да је доста било просте појаве и на;мање руске лађице, била она наоружана или не, па да утеку монитори или да се заустави њихово даље пловљење. Тиме се може да објасни успјех капетана Новикова, који је са неколико маљушкастих лађица могао да са торпедима пресјече пловидбу по Дунаву код НикопоЛ)а и Рушчука, малда не на очиглед непријатељске Флоте и армије. Усљед те преграде, на свему томе простору, Дунав бијаше у безопасности од турских оклопница, запртих на њиховима позицијама и ни најмање иесметавших грађењу мостова или преласку руских понтона. Тај чин би учињен около 22 јунија. Тада бијаше очевидно предузеће скорог преласка, па баш да се и не бијаше веома смањила вода и да њоме још свуда бијаху покрите обале. Успјех тога предузећа (т. ј. преласка), мислимо, најбоље ће се објаснити са простим причањем епизода.