Otadžbina

98

РУСКО-ТУРСКИ 1'АТ

у војсци; напротив, сви патриоти руски дичили с^ се тиме, што им се Цар добровољно подвргао опасности у врло критичко време Повратак и дочек Цара свуда по Русији а особито у Иетрограду, то свједсчи. Можда је Цар са спојом присутношћу сметао некој господи Штаблијама да кр.. , о чему се је говорило тада на и сада говори.

III. Прелазак иреко Дунава Дођосмо до трећег питан.а : Како се је могао да учиии прелазак преко Дунава с таком лакоћом у тако доба, када Турцима не сметаху ни време ни срества да се бране ? Мислимо да ћемо моћи и овде да дамо повољан одговор са простим- приповједањем дјејстава, којих бијасмо очевидци. Читалац памти, да још у првом походном плану, кога изради главно-командујући, бијаше за прелазак назначена околица Систова-Нико • поља. Тај избор, разумје се, само је могао имати односни значај за то, што и непријатељ свеђер бијаше властан да туда сакупи главне своје силе. Руски главни штаб, предвиђајући ту случајност, имађаше готове неколике друге комбинације, да је у прилици спреман и да га не споиадне ненадња, ако би приморан био мјењати пређашња своја распорећења. Марширање руске војске к Дунаву бијаше тако уређено, да она наједнако лако могаше да се концентрише на четири мјеста: Код Олтенице, 'Бурђева, Зимнице и Турна-Магурели. Румунска армија, са главним својим цеитрумом код КалаФата, простираше своја крила до Лом-Паланке и Калараша, гато је могло задавати страха Турцима да около тијех мјеста не пређе преко Дунава. Усљед тога, стражарење Туреке армије морало је да се простире на сву дужину Дунава од Видина до Килије. Јер, премда прелазак преко Дунава у Добруџу бијаше мало вјероватан из узрока жалостних посљедица пређашњих похода, опет било би опасно оставити сасвим без бриге ушће Дунава. И тако Турцима предстојаше испунити једну од најтруднијих задаћа. Цијеле мјесеце они морадоше да држе армију на ногама у