Otadžbina

102

РУСКС-ТУРСКИ РАТ

њом сљедише за премјештањем цара, јер с пуним правом бијаху убјеђени, да ће он лично присуствовати при вршењу тога важнога војничког чина. Ради избјегнућа сваког подозрења, главнокоманду јући понуди цару да пође по жељсзчици у Олатину а отуда у кочијама до Турна-Магурели. Цар отпутова 24, ") али сутра дан по распоређењу Вешког књаза, Он предуае сасвим други пут, којим дође у Фламунду. Командант 9-га корпуса, а наиме ђенерао Криденер, већ се одавно нахођаше тамо и чекаше заповједи за тамошњи прелазак преко Дунава. Пуна два дана бједни ђенерао бијаше убјеђен да ће њега допасти част пЛе [огсег 1е разза де еп /асе (1е ЖсороИ.« Ђенералу Дену, аосланому по Олти за понтоне (пловећима мостима) , начињенима у карпатцким горама, бијаше заповјеђено да их привезе у Фламунцу и преда на распоређење ђенерала Криденера. Јунија 26-га од десет сати до четири после подне, Цар стајаше на једном брежуљку, ђе му громоглисно и са свом тачношћу објашњаваше план, који се притворно вршаше. Показаше му непријатељске батерије, Никопољ у пламену и приготовљења за прелазак 9-ога корпуса Ова та комедија, согат рори1о, наравно није имала друге цјелп осим преваре турских шпиона. Оамо у вече, када Цар стиже у Драчу, ђе је морао да преноћи, главпокомандујући му каза, да сва га лакрдиЈа бијаше само превара и да се у тај сами мах готове к преласку код Оистова а не код Фламунде. И затим, замолив свога суверена да чува ту тајпу до јутра , одма хћаше поћи у Зимницу, али у сљед настојања Цара да пође с њиме, Велики књаз мораде да одустане од те намјере. Јунија 27-га у седам сати изјутра Цар са Великим књазом, евојом пратњом и многобројнима странима агентима нахођаше се на свом обсервационом мјесту код Фламунде, али тада да издалека. мотри на бој за Дунавом и да прима жицом, превученом прошле ноћи, брзојаве о смионом нредузећу у време самога чина. Прво кретање понтона к турској обали поче обноћ с 26 на 27 јунија около два сата после поноћн. Нико из очевидаца неће док живи заборавити тога значајног тренутка. Приготовљен а се чињаху у највећој тишини, али, сасвим тим, у 10 сати у вече *) У Фраицуском зкурналу погрјешио је озвачеп иолазак дара 27-га, мора да је то бидо 24 или 25. Преводилац.