Otadžbina

руско-турски рлт

103

(26 јунија) непрошена месечина сијаше тако, да се Руси на неко време бојаше да неиријатељ неби спазио спрему за прелазак. На срећу Турци, усљед стражарења вишс мјесеца иа обали Дунава, бијаху малаксали и много умањили своју опрезност. Трупе, којима бијаше суђено да се прве укрцају, састојаше се из трију јегерских (ловачках) кумпанија и двају батаљона Волинске регименте. Те труие стигоше у Зимницу около 6 сати у вече (26 јунија) после тегаког маршировања од 30 врста, Сваки солдат носио је са собом Фунту меса и на четири дана бисквита. Чим се одморише неколико сати, почеше опет да се спремају к походу. Оиде треба споменути оне случајпости, које могоше предупредити Турке. Први случај бејаше мост, саграђени па једном малом притоку Дунава код Зимнице, кога заборавише посути сламом да не шкрипи и да се не чује бат и ступање, што замјетише, само када пећ 1ез раз с1ез рјећопз ауајеп!; соттепсе а 8'сп8'а»ег зиг не се роп1;". — Други случај који задаваше бриге, бијаше јато тица, које, од један пут узнемирено необичајном дотле лармом икретањем, диже се са страшном уком и буком, и, у мало да потомци спаси теља капитолија, не бијаху тада спаситељи Турске. Баш изненада и озбиље почу се на другој страни Дунава звук турске трубе. ■Тедан руски официр , који участвоваше у српеком рату, и кога упита Ђенерао Драгомиров, шта означава то трубен.е, рече, да то бијаше знак позивања на оружије. На срећу он варапте. То злоерећно трубење бијаше само музикалнн дилетантизам некаквог туреког сплдата, кому већ бијише додијало очекивање непријатељског иапада, те хћаше се забавити тим трубењем. Напокон, около два сата изјутра (27 јунија) дође свечани мо,менат. Укрцање се учмии у највишој тишини. Сваки се солдат прекрсти пре него ли што ступи на понтоп. Ђеиерао Драгомиров веома бијаше смућен при растанку са тим храбрим војпицима, јер знадијаше да га многи од њих иигда виш неће виђети. Иеки инострапи војени агенти укрцаше се на првом понтону. У то доба ноћи мјесец бијаше зашао за гору и услед тога бијаше тако помрчина да путпици једва раепознаваше један другога с различитих мјеста укрцања. Осим тога, силни ток рјеке одма разнесе понтоне, због чега се солдати искрцаше одвећ далско један од другога. Прва турска стража бијаше изненада нападнута и заклана пре него ли се је могла опоменути, али друга стража находећи се код неког млина и спазив на обали рјеке неке подозритељне људе, опали из пушке и тиме позва опа оружје«. Около четири. сата у великој помрчини ноче пуцњава ....