Otadžbina

РУСКО ТУРСКИ РАТ

105

ђем.» У мјесто одговора Цар га узе за рамена и обрне к Зимници, показујућ му руску -армију, која прелазаше Дунав. На го бједни стари Ђенерао само рече у очајаљу Главнокомачдујућему : »Зашто сте нас преварили ?« У 6. сати у вече Цар са свом својом пратшом врати се у Драчу; путем му наустице саопштаваху о стању ствари ађутанти Еврвипов , Штакељберг, БенкендорФ. Мало после Велики Књаз доби од Ђенерала Непокоичицкога једну малу бељешку сљедећег садржаја: «Поздравл>ам Ваше Височанство првим успјехом : прелазак извршен, Турци бјеже.« Цар, који усљед тога извешКа плакаше од радости, својом руком објеси о врат свога брата крст Светога Ђорђа друге класе. Вјест о таком похвалном и заслуженом одличију Великога књаза разне се по главној квартири те свак полети да га иоздрави. За неке иностране војна агенте и догшснике, који ее десише на тој сцени, бијаше правим позориштем виђетити да и оФииири и солдати на рукама дижу Великог књаза и бацају га у ваздух са ентузијастичним »ура,« Ие обзирући се на најгоре околпости и супротипштине, које сметаше понтонима, пође за руком до 27 јунија превести на десну обалу Дунава цјели корпус војника, који се састојаше из 3-е и 9-е дивизије, једне бригаде јегера, (л.оваца) једне планинске батерије и једне стотине Козака, Оутрадан пређе цјела 35-а дивизија. Чему се хреба пајвише дивити о прелаоку пр9ко Дунава, то је највиши ред и брзина са којом се повтораваху превоз за превозом под градом балота и граната. Ваистину, ми не жалимо похвала првима четама, које, после њиховог усамљеног искрцања, пођоше у бој у највећем нереду, са убјеђењем да изгубе главу, и са једином цјељу да са својим борењем но могућности олакшају прелазак. остале врмије Али и та храброст и то самопожртвовање не би се одржало, да се није постарао Ђенерао Драгомиров, да. се још с првог дана превезе иреко Дунава велики број војске ради завладан.а, бар на неко време, десном обалом Дунава. Чим се приступи к склапању моста, нривезенога из ТурнаМагурели у три дјела и прошавшега из-под ватре турских батерија од Никопоља. прво старање бијаше гла^нокомандујућега да пошаље у Бугарску осам регимената коњаника (каваљерије) Мост бијаше готов 4 јулија. Одма за тим почеше се рекогпосцировке с једне стране до Јантре а с друге до Осме. Велики кнез, видећи из извјештаја, добигих у главној квартири, да се непријатељ нигђе да