Otadžbina

гуско-турски рат

107

Лајхтенберски са својим Драгунима заузимаше Трново; принц Никола Лајхтенберски са хусарима и 30-м региментом козака владаше Селвијем и Габровом и бијаше у свези са Ђенералом Криденером по средством једпе бригаде каквазккх козака, настањених у Ловчи. Главиом Штабу задаваше бригу стаље турске армије. Та потпуна отсутност у отпору, то свеопште бјежање бијаше нека загоиетка па баш да се и војује са Турцима, и тоје могда да 6 јдо као нека ратна хитрост. Руска линија била би нејака и неби могла да одоли озбиљном напору с бока турске армије, која бијаше сабрана код Шумле. Тај страх увеКа се 5-га јулија, када Румуни извјестише Главпокомандујућега, да је од једном нестало из Видина Осман. ГГагаиних трупа, које без сумље бијаху наперене на десно крило руске армије. То извјешће одма бијаше саопштено ђенералу Криденеру са ноновљеном заповјешћу да заузме Плевну.

ТТримједба. Овде ја нећу да критикујом, је ли вјерно описан прелазак преко Дунава, јо ли збиља вода сметала да се изврши тај прелазак и јесу ли турци заиста били сустали са њиховим стражарењем и т. д, Ја ћу само као гато обећах с почетка, да укратко кажем, какоје се односило руско друштво к задоцњењу преласка. То је важно. Историја сваког ратаима тесну свезу сајавним мњењем народа који води рат. 11е треба говорити, да се војска храбрије бори, кад је народ одушевљен, а кад је народ против рата, државпици и војска по већој чести трпе неудаће и губитке. Прошла су времена, када само владе вођаху ратове. Оада Европски народи имају власт и рата и мира. Нигда неће паметни државник објавити рата, ако нема народпе санкције за рат. И за Руско-Турски рат руски државници нмали су, премда посредну, али ипак народну санкцију у време српског рата, само они ту народну санкцију веома касно почеше да остварују и,ш управ тада, када та пародна санкција већ не бијаше санкцијом. Оа свим би било запимЛ)Иво проучитн Фазе душевног стања Руског народа с почетка Ерцеговачког устанка до Сан-Стефанског мира. Радост, сажаљење, уздање, негодоване, одугаевљење, страх, псовка, жалост, индеФерептизам креташе руским народом од почетка српског устанка до Ђуниса. Страх, очекивање, неке мале радости уједно са великима губитцицма, роптање те опет и опет роптање, уздање, одушевљење, критиковање и сузе пратигае Руски народ од 12априла до Сан-СгеФанског мира.