Otadžbina

АЛЕДСАНДРИЈА

страни п затворени честим, стругарима вешто израђепнм решеткама , мало је к^ћа са сгакленим прозорима. То је нзлишан и досадан лукс у оним пределима Облш арапских кућа је по спе пеобичан, будући је сваки горњи бој шгри од доњега ; улица тако буде све уша пп више и личи на недовршен тунел. Овај начин зидан.а даје улици више хлада, а кад се улица згор застре по н.авама то да је сва у хладу. Улпце нису вијугаве као турске нећ праве, али како су куће на рогл,евима троугла облика, то улпце иду радијално и читав град саставлЈви из троуглпх делова и сличан неком лавнринту. Дуварови с улице нпсу прави, већ степенасти, као оно турски, те тако стаје, имајући прозоре на све стране, имају и промаје, дувао ветар с које год стране. Стил кућа је китњаст али укусан, само што су дворишта пуста, без расгиња и пуна кала, јер се сплачине бацају кроз прозор и у недостатку олука, ту кпсел< , али никад не сасуше. Куће европских колониста посве су налик на опе, што се виде у јужној Италији, што је наравно, јер су прве колонисте тамо били Талијани. Оие су правилне, више бојева високе омазане и окречене, али редовно без крова. Те куће разликују се од наших тиме што сваки прозор допнре до патоса и обграђен је о поља малепим балконом, те може ваздух лакше да пири кроза станово. Куће богаташке, (а таквих беше тма у Александрији), озидане су од тесана Ливорнеска мрамора, имају веома укусне простране портике а зада богато цскићене вртове с тропским биљкама и скупоценим цвећем. Удобносттих кућа, простор стаја и лепота њихова украса, далеко надмаша европске грађевине ; у сред баште прскају водоскоци, портици су искићени скупоценим древним купама и цриликама — свака нас, као вилистан, привлачи да је гледамо и да удишемо мирисаву свежину около ње. Мало је ових налата поштедила срџба Фанатисаних Арапа: