Otadžbina

0 НАСЛЕДНОШ ПРАВУ

од ЈА. М.ИгЛОВАНОВИЋА (Наставак) Изложив овако интестатско прапо наследно, Јустинчјан је од, њега створио као неку аутономиу целину, која је крај тестаментарнога права као замена н.егова стајала. Интестатско наслеђе његово изведено је према крвном сродству у породици. Но^ под тпм не треба разумети оио породично наслеђе каково еусрећемо у оријенталних народа, у Оловена и Германа, које нородицу као основу породицу као сврху има — наслеђе, које је само собом сваку индивидуалност искључивало. Не, ово је већ самим тим у у контрасту са Јустинијановим наслеђем, што тестаменат, а са њиме индивидуална воља , и у њему пуну и главну улогу игра, крај које се само као -други основ, који ,јој у једно и нека ограничења ставља, истиче природна дужност и обавеза измеђ десцендената и асцендената уиајамно, т>. нужно наслеђе. Интестатско наследно право, које и сад настаје тек онда, ако воља није изражена, ако нема тестамента, није опет ништа него замена воље али замена, која се руководи по принципу природне љубави и наклоности, и према том ее изводи по сродству крвном, које је најчистији иввор нриродне - сродничке-љубави. Оваково интесгатско наслеђе данас је готово у свим државама европским искључиво усвојено. Главна начела овог новог Јустинијановог интестатског наследног права сво су: Права на наслеђе имају рођаци покојникови, когнати као и агнати, у колико они према закону у ближој или даљој крвној везп стоје; исто тако и брачна веза порађа узајамна права мужа и жене