Otadžbina

86

ГОЛЕМО ЛИБЕ

је драго од чега сте раздвојени можда за вавек. Затим вас тужне мисли спопадну, гласови умукну редом и поступно прелазите на сашарије у околици у којој вам све изгледа чаробно. Све је поспзвало у логору. У тишини ноћи ништа се више друго не чује до кречећих гласова мајмунских, које по гдекад пресеца подмукло урликање каквог тигра или јагуара што се баца на свој пљен. — Сад, буди ми здраво.

ГОЛЕЗУЕО Л.ИБЕ

Жубор ми вода идеше Низ таја пуста долина Крај неја мома седеше Па тихо сузе ропила. Мому ми поток прашује : Ој мори момо малена! 0 што ти срце јадује, Каква је туга голема ? Па поток мома збореше: »Поточе водо убава, При мене ј' либе чобанче Мајка ме нему не дава!

Мајка ме њему не дава Зашчо је голем преголем ! Ако је либе преголем, А јас га за то поволем ! Мајка ме њему недава Зашчо је либе делија! Ако је либе делија Јас ће му будем гидија! Мајка ме н.ему недава Зашчо је либе бекрија! Ој леле туго голема! Ако је либе бекрија Јас ће му будем раћија Г

Д РАГУТИН |). ЈД.ЛИЈ-Б