Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

93

нигда нити доста значајна, нити доста чврста да осигура сериозно и силно дјејство. Узроком тијех кашњења не бијаше недостатак у људима, јер у Евронску Турску дође мало по мало више сила него ли их бијаше од потребе с почетка, када се је могао с успјехом да поведе и сврши рат. Али те трупе шиљаху у малобројним четама и чопорчићима сваки пут када се повтораваху губитци. Јадна и жалосна система, која најмање за три мјесеца затегну рат ; а, иапав одједанпут на Плевну са многобројном војском, избјегло би се више бједа, и, сврх свега тога, билс би предупређено образовање тога страшнога средишта отпоре (Плевпа). Здрапље главнокомапдујућег, и тако поремећепо од прекомјермих трудсва, не могаше да издржи поотојане сметње и противуречија војеног министра, тс ти он у сљед тога и запеможе од тешке болести у Кишињову. То бијаше прави узрок болести, која проузрокова толико Фантастичних гласова и разговора. С друге стране постојана динломатичка колебања не мало затрудњаваше ратне спреме. Тако, напримјер, у децембру бијаше дошла из Петрограда заповјед да се гради логор за зимовање вој ске, која изненадч бијаше иостављеиа у мирно стање. Узрок томе бијаше царитадска конФеренција, која у пеко доба даваше наду да ће се сукоб размрсити мирно. Та колебања и та обарања пређашњих наредаба производише на војску нагрђи утисак. Сл.едећи случај најљепше ће да докаже како војничка спремања бијаху ослабљен,а којекаквим дипломатичким захтјевима : На саграђење мостова за нрелазак нреко Дупава код Браиловч и Систова требало је најмање два мјесеца. 1'лавни штаб дјејствујуће војске, не желећи да губи узалуд време и видећи, усљед тако слабе војене снаге, већу него нгде потребу у учвршћењу напада на Турску, затражи пупомоћија да почне тај рад у Бесарабији. Олрекоше му под тиме увјетом да ,,с1с Мз ргерагаМГв (;га1пга јеп! Г т!:епМоп ГогтеПе с1е Гајге 1а ^иеге е!; роигга1еп1; сЈез 1ог8 сошрготеМго 1е гезиКаС гЈеа роиграг1ега ()ие 1е @6псга1 Ј§;па1леГ сопКпиа11; а У1еппе е1 а 1Ј0пс1ге8.« И у сл,ед тога, заповјед о радњи мостова бијаше дата тек 10 априла 1877 године. То учини да армија од преласка преко 1'умумске границе до преласка преко Дунава изгуби много времена, тим више драгоцјенога, што по Румунским жељезницама, ус.љед оскуднце вагона и другог материјала, не бијаше могуће да се превезе сва војска. Цигли један корпус