Otadžbina

РУСК0-ТУ1ЧЖИ РАТ

бијаше довезен до Дунава по жељезници, а остали морали су да иду пјешице. 12 (24) ;шрила Император дође у Кишињов. 1'ат папокон бијаше објављен и трупе се дигоше на пут. 30 априла главнокомандујуКи обнови молбу, коју иодупре и Велики кнез ЦесаревиК, у којој тражаше помоћи и подкрепљења, особито са иастојањвм да се пошљу 4-тв, 13-ти, и 14-ти корпуси, који се нахођаху најближе атног позоришта. Опет одговор бијаше неповољан. Све што се доби и то изненада, бијаше једна бригада 7-г корпуса, која принадлежаше к одеској дивнаији. И тако. дјејствујућа војска, осим ове бригаде, састојаше се у почетку рата из четире сљедећа корпуса : 8-га, 9-1и, 11-га и 12-га. Император се рјеши да одчести задовољи захтјеве Великога кнеза (главнокомандујућега) тек када дође у Киев, враћајући се из Еишињова, јер на паради 13-га корпуса изненада објави да тај кориус мора да иде у помоћ дјејствујућоЈ војсци. На неколико недјеља затим иста је заповјед даиа и 14-том корпусу. 4 корпус, кога присајединише к д.јејствујућој војсци у Европској Турској, бијаше последњи мобилизован. Тај корпус становаше по губернијама Минској. Тверској, Смоленској и Витебској испрва имађаше назначење да мотри (гледа) на Пољску и да је у свакој пригоди спреман ва случај сукоба с Аустријом. Кобно дјејство тијех отезања лако је да се докаже : 13-ти и 14-ти корпуси стигоше дјејствујућу војску тек после прве битке код Плевне, а 4-ти доће после другог јуришања на ту исту Плевну. План дјејства (ратни), који бијаше саопштен од стране главнокомандујућега, бијаше израђен за јесењи рат ; али који мал да не на цјелу годину после доби силу, када је Турска имала доста времена да се спреми на одпор и да сакупи сву своју војску међу Балкане и Дунав. На много пре објављења рата. главнокомендујући бијаше одредио да поелазак преко Дунава мора бити у околици Систово Никопоља, а тнко исто и брзи полазак к Валканима и заузеће Шипке бијаше само испуњење нлана замишљеног на много пре главнокомандујућим, а нс , како се предполагаше, херојско заношен,е ђенерала Гурка. А прелазак преко Дунава и Валкана бијаху једине велике препоне сметајуће марширању армије у Цариград. Избором Систова за прелазак преко Дунава и брзим и изненадним заузећем Шипке, не осврћући се на све за тим убитке, осигуран (обезбјеђен) је коначни успјех рата.