Otadžbina

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

11

док му кожу не разастре по патосу- Кад би се нашао који пароброд близу такве штације на ноћншту, друштво би се увећало и добар део ноћи провео у весељу. Од једном почну обале да се уздижу, а канал да кривуда; то је знак, да смо близу првог Језера, на коме је подигнута варошпца Измајилија у почаст екскедиву. То је језеро, тешто 2 миље у квадрату, окружено брдашцима засутим летећим песком, а према западу види се читава гора од дрвећа, из којих провиркују кровови од кућа, где станују чиновници канала и његов творац — Лесепс. Ми се дивимо једром зеленилу у овој пустињи, али нас становници уверавају, да је овај песак веома плодовит , кад се залива слатком водом. Леспс је дао прокопати канал из Нила и спроводи га одавде кроза гвоздене олуке у Порто-Сајид, да њиме поји становнике и снабдева бродове пијаћом водом. И одиста једрија поврћа и слађег воћа тешко да игде има, но што је овде ; скоро сви европски плодови, успевају јер их штити густи хлзд плиатана од сунчане жеге. Около ове свеже Оазе свуда гб песак, што се сваким ветром помиче и слаже у ситне таласиће. Тешко Европејцу, који се полазећи из овог језера нађе између високе долме, кад духне Хамсин ! Ваздух се напуни ситним летећим песком, те се гледа као кроз маглу; дисање отежа, кожа се зажари, и нама овлада некн чудновати немир. С крова бежимо у брод , из брода на кров нигде покоја ! Кад је Хамсин јак, није могуће пловити каналом, и тада ваља стати међу обе усијане долме, и чекати да попрестане — ноћу се тешко спи од големе врућине, а кад сведемо очи, и нехотице намећу се нашој машти песком претрпани каравани у либијској пустињи, па презамо иза сна. Кад се попнемо на катарку и погледамо поврх ове високе пешчане долме пут запада , изненадиће нас повелика зелена пољана, местимице искићена гајевима од