Otadžbina

2*

ЧУДО ОД САХЕР — МАЗОХА

19

лица је таквог, које свако срце на јуриш осваја. Он се смеши мало збуа.ено и трља руке, али одма јо разумео у чему је ствар, и рече, да је приправан. «Оно не бих требао, )} рече он, «али ипак ћу учинити под таким околностима моћи ћу оправдати." Сад је и Н шазија видела, шта хоће Антопол. «Нс хитај тако,» птнташе она, «ја ћу се опоравитп Смрт још није ту, као што ти мислиш. * Антопол, у место да јој одговори, извади два пр стена и даде их свештенику. Стари сптнпчар и црквељак су сведоци, и за мало, венчање јо свршено. Па онда млади свештеник смешећи се моли за допуштеЕве, да крсти дете. .Тер управо још није никад нн крстио. Црквењак је кум. «Какво ћемо име ?» пита свештен ш. «Богдан,» одговори отац. Млади јв свештеник крстио дете. Па га онда држи на рукама, гледа га и љуби га и благосиља га, али али мајка већ пружи руке и тражи своје дете. ((Немој тако, Никазијо," каже Антопол, «да се сувише напрежеш." «0 ! јц, не ћу умрети,« одговара она смешећи се, «дете ми не да да умрем, та ја му требам.» * * * Јутрење сунце гдеда пријатељски кроз замрзнуте цветове на прозорима и кроз тешке свилене завесе, у велпку собу, која је тамним тапетима обложена, лвпим намештајем искићена и персијским ћилимима застрта. У лепо изрецканом талпјанском кревету , под небом које мали богови л>убави над њим држе, и под тешкмм покривалом од крал>евског хермелпна, лежи млада, лепа мајка, с одојчетом на грудима; на медвеђој кожи, која је пред креветом прострта, клечи отац и осмејкује се поносно и блажено на обоје.