Otadžbina

20

о трагичној криввци

Све ово изгледа као гатка, као чудо. А ко је то чудо учинио ? Два мала плава ока и оне мале ручице и онај гласић, онако слаб, ал ипак тако громак, да у срце продире, тако неодољив; — јер из њега говори свети глас природе. Ј1 ј. ^У1 остић,

МЛАДОСТ.

Раскошног пролећа крас, Лептирак обле!,е мали, И пије медену сласт, И блазкеп госггода хвали.

Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће Тако и живот млад, Весело с песмом се креће ! јЗоЈКСхДАВ.

0 ТРАГИЧНОЈ ЕРИВИДИ од ДРА ЈЗОхДДЕМАРА ЈА азшпга. (Свршетак) Што је праведнија ствар за коју она пада, толико већма дира гледаоца њезина смрт, али и толико се грђе показује, како је неправедна судбина. Ипак има у тој трагедији нешто , због чега заборавимо како нам је мучно, што је нецравда правду надвладала, и што нас измири са невишш страдашем ове јунакиње. Антигона зна да мора умрети ако испуни дужност према брату, али она од својв воље жртвује живот дужности. И та жртва није бадава аринесен а, јер она умире тек кад јв