Otadžbina

24

0 ТРАГИЧНОЈ КРИВИДН

приште Ричардових дела рат , који се води лукаво и силовито , а у коме ратују сви против свију , који је уништпо дотадањи ред, на чијој је пначе страни, право и који још само допушта , да важи араво јачега. Ричард уздиже јачину свога духа и своје воље тако високо изнад своје околине, да изгледа као да је позван, да као краљ над н>има влада , као орао над копцима и јастребовима, као лав*над вуцима и хијенама. Природа и сопствена воља ирисиљавају га, да са свим поруши већ покпдану ограду законитога реда и моралнога закона, како би се круне дочепао, која њему као најјачему припада , — и ми судимо о његовоме раду као Шилеров Фијеско : » срамно је испразнити пуну новчану кесу, велино је пјЈоневерити милион, а не д а се рећи како је ужасно украсти круну ! » — узвишеност у злости је оно, што нас приморава да заборавимо на саму злост. Узвишеност ма које врсте прека је потреба да буде у карактеру трагичнога јунака, била то узвишеност несавесне снаге у вољи, као код Ричерда III., била такође једнострана узвишеност неодлучнне савесности, као код Хамлет«. Да ли јунак иде каквој моралној ил неморалној мети , да ли му карактер као целина заслужује , или не заслужује , да се нама с моралне стране допадне, до тога је исто толико стало, као и до тога, да ли је он плав или црномањаст. Тим цртама које не спадају у естетику, само се одређује врста узвишености, а с теаен те једне естетичне особине не може се ни којом другом мером мерити, до ли једино естетичном мером. Нека је човек такав , како је год хтело биће људскога рода . увек је он способан за трагичнога јунака , ако нам нокаже начином, како мисли и ради, дл је он ма у ко.ме правцу изванредна и за се потпуна. личност, која је готова, да за оно, што жели постићи, свој живот заложи. За то је Ричард III. као и Антигона трагичан карактер, јер он као и она жртвује свој живот