Otadžbina

382 ЈАКВИНТА У одаји је још суморније! Јанвинта. (ирихвати пехар) Ово ће сумор разгалити твој, А место њега мисли ведрије. Са рујним вином долетиће већ. Окуси, краљу ! Владимир. (узима пехар) Хвала ти, стрина ! Како се бринеш. . . Већ целу нојцу ниси спавала ! Јаквинта. Спокојству твоме, мили сииовче, И више могу жртвовати ја. Владимир. У твоје здравље испијам до дна ! (пије) Јаквинта. Да Бог да, краљу, с' тобом заједно Владимир. Здравица чиста као вино то, Што у канљама носи искреност ! 0 како годи? мелем малаксаломе. Та то је Јаквикта (за себе) Тај ће те мелем у гроб сурвати Владимир. Оваква вина само рађају, Шкутара наших стрме нланипе ; Чудноват мирис, још чуднији цвет, Ни зора му се не мож' сравнити 1 ! (отреса се) Ала ме хладна језа ухвати, Као да ми се крвца смрзава. Јаквинта.. Теби је зло ? Владимир. Не! ништа, ништа, сад ће проћи то ! Од кад сам рањем често осећах, Како ме ова језа узима. А« теби, стрина, сан је потребан ? Хајд, иди, спавај ! . . . боље ми је сад ! Јаквинта. Не ! ја ћу овде одстојати ноћ, Немој се за ме више бринути. Владимир. Па добро ! Да л' се чу.је што, Како главари вести примише, Када затворих Доброслава ја? Јаквинта. То их је мало уталожило. Влндимир. Сиромах Стеван ! нисам мислио, Да тако јадно с њиме довршим !