Otadžbina

418

ВЕРЕНИЦИ

„Извините ме," на то ће Фратар, (( али ја сам већ и тако пио преко обичаја, па не ћу моћи..." (( Шта!" рече дон Родриго; (( тиче се здравице конду дуки. Зар хоћете да мислимо, да држите са Наварцима?" Тако су тада са презирањем звали Французе, по владаоцима од Наваре, који су са Енриком IV. почели над њима владати. На такву молбу ваља пити. Сви гости ударише у узвикивање и хвалу вина, само не доктор, који подигао главу, укочиоочи, стиснуо усне, тетако више изражаваше, но што је могао изустити. (( Шта велите на то, докторе?" запита дон Родриго. Пошто извуче из пехара нос црвенији и сјајнији од овога, док т ородговори ударајући са заносом на сваки сло": „Кажем, велим и пресуђујем, да је ово Оливарес међу винима, сепзш еЂ 1п еат зепкепИат, *) да овака вина нема у све двадесет и две краљевине нашега господара краља, кога бог нека храни ; изјављујем и изричем, да обеди пресветлога сињора дон РоДрига иадмашују вечере Елијогабалове, и да је оскудица искључена и за увек прогнана из овога дворца, у коме влада велелепота." « 1епо речено! добро казано Р повикаше једногласно сви гости. Али та реч, оскудица, коју је доктор тек случајно изустио, окрену уједанпут свачије мисли иа ту жалосну ствар, па сви стадоше говорити о оскудици. Ту су се сви слагали, бар у главном; али гра ја је била можда већа, него да су били несагласни. Говорили су сви у исти мах. (( Нема ту оскудице," рече један, (( него прекупци..." (( Па пекари," рече други, (( који скривај^ жито. Треба их повешати." (( Лепо суђење?" дераше се кмет. (( Какво суђење?" дераше се конте Атилијо још јаче; „преки суд, треба ухватити три или четири или пет или шест (* Просудио сам и пресудио сам.