Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

417

свету. Конде Дука, господо моја, настави кмет вазда са поспешним ветром пловећи, па и сам у неколико чудећи се, што није наишао на стену ; конде дука стари је лис, говорећи са пристојним поштовањем , који ће заметнути траг ма коме , па кад нишани десно , моћи ће сигурно рачунати, да ће погодити на лево ; за то нико не може да му знаде намере, па ни они, који треба да их извршују, и сами они који пишу депеше, не разумеју их ни најмање. Могу о томе говорити баш са неким познавањем ствари , јер онај честити капетан удостојава ме , да са мном о томе грвори са неким иоверењем. На против конте дука зна на длаку, шго се кува на другим дворовима ; па сви они политичари — не поричем, да их има и ваљастих — тек што су што замислили, већ је то конде дука докучио са оном својом главом, оним својим тајним путовима, оним својим концима што их је свуда разапео. Оиромах кардинал Ричилију покушава ту , њушка тамо, зноји се, ископа један тавник, већ је нашао да је конде дука начинио противни тавник..." Сам Бог зна, кад би подеста престао са пловидбом, али дон Родриго, видеКи како му се рођак мргоди и криви, у један пут се окрену једном служитељу, као да му је нешто пало на ум, па му наложи да донесе боцу одабрана вина. (( Сињоре подеста, и ви, господо моја!" рече за тим; Н једну здравицу конду дуки, па ћете ми казати, да ли је вино било достојно лица." Кмет одговори са поклоном, у ком се видело чуство особита признавања, јер што се год говорило или чинило у част конду дуки. он је у неколико односио и на себе. (( Да живи хиљаду лета дон Гаспаро Гусман, конте Олив^рес, дука од Сан Лукара, велики љубимац великога краља Филипа, нашега госиодара ! в викну дижући пехар. и Да живи хиљаду лета!" одазваше се сви. ((Послужите светог оца!" рече дон Родриго.