Otadžbina

420

Н А ПРЕСТОЛУ

Р И Б А Р (Гете)

За валом журно тече вал; Сам рибар седи ту; Удица једна сав му мал, Он само гледи њу. Озебо слуша мукли дик Таласа, — ал' гле сад Раздели с' вода; женски лик Угледа рибар млад. »Што мамиш ти на кужни зрак Лукавством пород мој, Где живот ником није лак У злоби вечитој?« Тако му збори. »Ал' да ти За живот код нас знаш, Омрзли би ти људи сви И ти би био наш

»Јер сунце, бледи месец тај Не купамо ли ми, Да два пут лепши њихов сјај Гледате после ви. !? Па зар те небо плаветно Не зове ееби ? Гле ! Па твоје лице рођено ! Та све је дивно, све!" Ове јаче вода хуји, ври, Дирка му табан го. Он блажен седи, к'о да спи И гледа чудо то. Опи му срце меден глас, Он прокле живот свој .Тош један дах, још један час, И оде, оде к њој.

|3, јЗ, 'ЈЗОРИЋ. -—■*>■.» ■И^=Ј=НН Д ПРЕСТОЛУ РОМАН ВЕРТОЛДА. АТЕРВАХА (НАСТАВАК) 9. Па зар се то може тако на један пуг све оставити, сву ту шарену једноликост која се зове велики свет ? Збогом дворче, подај твојим становницима сваки дан „најсуштни" колач уживања, без кога они не могу бити. Збогом варошке улице са вашим дућанима, писарницама, механама, црквама, позориштима, дворанама и касарнама. Нека се мода смилује на вас и нека вам Бог да пуно муштерија, гостију, пљескања и „ванџамента".