Otadžbina

432

Н А II Р Е С Т О Л У

па за што све то ? Да ме глед 1 моје огледало , јер мој отац ме види само један сахат у иодие и један у вече, Она се трудпла да савлада своју експанзивну природу и успела је. Само једно није могла савлгдатиато је што је непрестано мислила не некога који беше далеко, али јој се све чинило да чује његов корак , да чује његов дах... А тај неко, беше... беше Крсиљ. Она је морала да мисли на го како он све чека на њено писмо и како у место тога добија вест да је отпутовала. За што га вређа ? Више пута хтеле је да му пише из о шне куће, да му каже да је побегла од п ега, не од њега, од саме себе . Стилишући то писмо у себи она је сама себи говорила : Такво бегство није кукавичлук, то је прикуп-иање н напрезање свију својих сила да се човек откине од самога себе. То му је хтела протумачити ; он не треба да мисли руа;но о људима а најмање о њој; и.егова узвишена радна снага но треба да страда од помисли да њуди не могу да појме узвишеност. Она беше и себп и њему дужна то изјашњење. Али то је тешко све написати. За то ће се она вратити, само то да му каже. Па онда ће се раставити за навек , ал' онда ће бити ласно сносити усамљеност пошто се макар за тренутак уживала најузвишенија заједница при чему се очувала чистота и верност наспрам себе и наспрам других. Ирма беше срећна овим ослобођењем саме себе. Она се уздржавала пред оцем да говори о двору. На ииак није могла спречити да уз реч номене како је овом или оном приликом казао Краљ ово а Краљица оно, и свагда се опажало да она велику важност прилаже свачему ш го се н.их тиче. — Такви су људп — рече Еберхард смешећи се они сами знају шта који вреди , или бар требало би да знају. па опет уступају владаоцу право да им он одре-