Otadžbina

НА И Р Е С Т О Л У

431

— Мораћу ииак , макар и за најкраће време , вратити ое у двор. Ја оам добила сам кОсуство" а не отпуст. Најбоље би било, оче, да одемо заједно, па да ме при повратку поведеш собом ! —- Ти знаш да ја не могу ићи у двор, а ја знам да ти и сама имаш довољно снаге да сама себе поведеш. Ја сам те данас посматрао док ои спавала. У теби нема никакве лажи, преко твога лица још није прејурила никаква ружна страст. Ја знам, твој брат желео би да те уда ; и ја бих хтео да постанеш поштена жена и добра мајка. Бојим се само да ти ниси већ постала сувише своја, да би могла бити још нечија. Сад, како му драго. Погледај далеко преда се, дете моје. Видићеш милионима цветова и цветића где тихо за се цветају. Ако наиђе неко те узбере који цвет , лепо, онда је тај цвет за н> цветао ; ако се на неком цвету ничији поглед не заустави, па он прецвета и угине невиђен, он је цветао и живео за се. Али, дете моје, нека те моја жеља ни мало не брине. Колико имаш осуства ? — Четрнаеот дана. — Лепо , дај да то време проведемо весело и искрено, иа после ради како те твоја памет учи ! —

10. Дани мирно и подједнако пролажаху. Еберхард није имао никаквих свеза са својимм суседпма осем са кметом својега села, који је уједно био посланик у народној скупштини , с којим се радо дружио расправљајући општинске послове. Ирма је много времена проводила сама. Она је читала, везла, цртала и иевала. Не прође неколико дана а она се са свим отрезни од свог узбуђења. Шта је живот, питало је нешто у њој. На што је живот? Ја радим само за мој накит, за накит моје душе, за накит мојега тела.