Otadžbina

476

ИАРОД И РАДИКАЛИ

РУЈУ, ТО је у истини оно што ми бележимо са речима »бл гостање и слобода«. А то нам не каже ни више ни мање , но да су таке апстракције односно 'практичке акције без сваког значаја Покушајмо само.да деФинишемо ма који од тих апстрактних израза, па ћемо се на брзо уверити да су ти појмови врло растегљиви, који се на свачију »ђунију« могу догонити па ипак да остану оно што су — шунљи изрази без икаквог практичког значаја, којима се служе сви они који само дају гола обећања г ) Тако је са »благостањем и слободом изнутра«, а »развитак. материјалне, моралне и умне снаге народне« као да није ни мало од тога умакао, јер нас искуство учи да се мора истрошити снага многих генерација те да се оствари и један једини моменат у то.ј великој поворци од развића. А шта да се рече за оне »услове брзог напредовања,« за потиуну слободу штампе, слободу збора и договора, слободу удружења, општинску самоуправу, личну и имовну безбедност и штедњу као наљијативу док се не пореже данак у смислу прогресивне порезе«? Пијо ли то све узето из »срца и душе« народа нашег а нарочито »штедња као паљијатива« и прогресивна пореза ? Не ће ли потпуна слобода штампе учинити да нестане неродних сушних и мочарних година? Не ће ли слободно зборовање и удружење исплатити државне дугове и поништити кајишарлук и зеленаштво ? И на послетку не ће ли општинска самоуправа учинити, да на чело општинске управе не долазе властољубиве интерешџије и кајишари од којих зависи сеоска сиротиња ? ' 'мемо ли сад да не речемо да ови »услови брзог напредовања« нису узети из »срца и душе (< народне?! Смемо ли казати да се њима не ће поткресати крила кајишарска и поломити канџе зеленашке, које ће све донде гњавити наше народно тело докле год буде самих интережџија и зеленаша ? ! Пустимо нек сами радикали одговоре на ова питања и пођимо даље »Штедња у државним издацима где је год могуће« доиста је једина тачка радикалног програма, за коју се може рећи да је узета из душе сељачког српског народа; али не штедња привремена као што ра^дикали хоће но трајна и онака каква доликује 2 ) Да се оамо оствари јздна једина тачкнца и у најограниченнјем каквом друшгвеном програму нпр. да се полигну само занати, или оамо трговнна п тд, ваља да се утроши < нага многих умова и живот неколико генерација. А према овоме по себи је јасно да онај који сувише много обећава нлп мора* бити пдиот и.ш варалица-