Otadžbina

НАРОД И РАДИКАЛИ

477

народу којн не живи од пљачке, но од зноја са чела свога. Но кад се погледа на то у чему и како радикали хоће да се штеди, одма испада и ова једина тачка од нрактичког народног интереса из њнхова програма. На једној сграни штедити а на другој расипати не значи ништа друго но штедњу исмевати. Захтевати да се укину В савет 1< и начелства ради уштеде, а у исто доба тражити да учитељи основних школа постану по плати нешто налик на пачелнике, нешто је што се не да сложити ни с каквим појмовима о ма каквој штедњи. Но да оставимо то, ми у томе радикалном пророку много не замеравамо. јер знамо да је у томе имао својих политичких рачуна, без којих би живот његов био у опасности. Али кад му у том не замеравамо, онда смо у праву да му тим више проговоримо, што је са захтевима укидања био толико штедљив н што није доследно својим начелима отворено и одсечно захтевао да се укину сви бирократски облици у Србији нпр. бирократска правда, полиција и просвета?! За што није захтевао да се пониште кајишарске тапије и облигације и поврате људма тим начипом одузета имања и тд. За што на послетку није захтевао да сс смањи плата свима чиновницима као привремена мера Финансијска, докле не паступи оно време које ће по принципу радикалном збрисати све плате и све чиновнике?! Могућно је да је и у том било политичких пророкових рачуна, јер радикални пророк не ће да једе скакавце и живи у пустињи као пророци старине; а богме као да није вољан ни да »положи душу своју за стадо своје 11 кад онако кокетује с курјацима »оваца« својих. Могућно је да пророк има и у томе својих политичких рачуна кад хоће да сви сталежи благују у хладовини његове освећене заставе »и поп и ироФесор и трговац и сељак у опанцима и гуњцу !( . Ове је то могућно па ипак ми се не ћемо упуштати у скривене побуде његове но прелазимо на даље излагање његових начела, која ће нам можда одгоненути оно што нам је сад загонетно. Обавезна и безплатна настава на првом месту нашу пажњу привлачи, јер је то предмет, који у данашњој васиитно-просветној политици европских народа има особитог значаја. Није овде места да се упуштамо у научњачке контроверзе о овом предмету. Није наша задаћа да излажемо како стоји с обавезном наставом у другим културама и народима, који су по све различни од пашег. Задаћа наше расправице захтева само то, да изнесемо читалачком свету нашем колико стоји оно што радикали рекоше, да је, поред осталих, и начело обавезне наставе узето из »срца