Otadžbina

НА.РОД И РАДИКАЛИ

481

јавиих послова једшга заповедиик и судија његов. Госа се његов истина по кашто умеша у јавна дела његова, али је то само у регким случајима чисто политичке природе а у приватне односе масе попЈмарне он се апсолутно никад не уплеће. У самоуправи је, на против, свејеово ни више ни мање но са свим обрнуто. Избрани званичпик не угађа једном госи, не плаши се његове самовол,е, али у место тога њему су на врату многе госе, зазире од многих самовољника и прегиба се под теретом оног шареног јавпог мњења које смо напред поменуди. А то су таке прилике, које нагоне јавног радника да више води рачуна о мњењу гомиле, о назорима оггах који су га изабрали, па богме и о самовољи оних којих сунајмоћнији у срезу и општини, него о самим законима и своме убсђењу и савести 5 ), Па кад се овоме дода још и то, што се по правилу поштенији и вреднији људи од свакога звања уклањају, да тиме не би своју радњу забаталили или навукли на се мржњу својих суграђана, као што се то сад дешава по сеоскпм општинама, — кад се и то узме на ум. онда некако и против воље наше морамо признати, да је самоуправа, у друштву патријархалном, као што је случај са српским народом, много црња и од саме бирокрације. Па шта више још је у питању, да ли би самоуправа у таком једном народу стала што јеФтиније но што стаје и сама бирократија? Систематичних издатака и награда било би без сумње много мање, али овај Факат ,још није никакав доказ да би самоуправни систем стао јевтиније. Данашње интережџије и иначе богатија класа. која би по правилу била народни званичпик у самоуправном систему, умела би се сигурно на разним путовима добро наплаћивати за своје јавне радове, па и ако јој систематска плата не би била онолика колика је данашп.им великим бирократским званичницима. А то је тим вероватније што ти исти људи и данас и под овим управним системом свакојако гњече и испијају средњу класу и сиротињу. Што се нак тиче питања о самоуправном елементу као битном саставку »срца и душе« народа српског — а то баш и јест главно око чега се обрће наше излагање — ми одсечно морамо казати, да ни бирократија ни самоуправа нису никад те душе ни видели, Душа је народна у том погледу по све патријархална, и њој ће, докле је год така, подједнако мрска бити и бирократија и самоуправа. То у неколико признају сами радикали .јавно исказавши у своме 5 ) II у овом и у свнм оеталим олучајевима говорје о главном правилу, о ономе како је у ве!шни случајева, а појединих изузетака може се свуда деоити.