Otadžbina

Р Е М 0 Н

ОД МАРИЈА ИШАРА.

10. Ево вам тужне приче о моме пореклу: Мајчина родбина рачунала се у имућније грађанске породице у I Ганту. Мој деда , који се звао г. Дегранж, беше човек од гвоздене воље пред којом се ломило што се год није хтело савити; он је умео своју жену тако да дотера да сиротица није смела ни да мисли без његовог одобрења. Моја мајка беше дивно дете, које Ст можда укротило деду, да је он није дао у намастир још док јој је било осам година. Он је хтео да му се кћи васпита са ћеркама првих племићских кућа. Сирота моја мајка. Најлепше године детињства ировела је у туђини далеко од родитељоке куће. Кад је у седампаестој години позваше у Нант , чинило јој се као да полази у прогонство. Међу тим мој деда опази да и п.егова кћи има јаку вољу, па је одмах ублажио своју стогост и суровост спрам ње. Одмах јој је дао да управља целом кућом, јер моја баба не беше за то. Он ју је често водио у друштва , али у пркос толиких уступака, у њему не беше ни трунке нежности, и моја мајка живљаше између оца себичњака и мајке тако престрављене , која је изгледала као да је и не познаје. Од природе врло нежна и експанзивна, она је ван куће морала тражити симпатије, које су насушни хлеб души.