Otadžbina

ГИМНАСТИКА

39

маћин тога села учествује активно у томе програму. Кад би наше друштво већ имало своју сопствену веџбаоницу, па би се у њој приредило ово село, онда би то врло лако било. Цело би друштво извршнло једно свечано веџбање: у појединачним и врстачннм Фигурама, у слободној шведској гимнастици, са справама и без справа; наши прваци у подизању велпких терета, скакашу и волтижирашу показалп би своје најлепше ремеке, за тим би цело друштво укрсти/.о мачове, и најзад би прошло својим парадним маршем, гимнастичким кораком, од кога се землл тресе. . . Истина та бп радша у гдекојим партијама опасно личила на оно што се до скора радило у оној великој дашчари на великој пијаци, у голнко пре, што и у нашем друштву има по гдекоји гаишко, који својом грацпозношНу у гимпастицп и својим трагпчним стешан>ем и протпв своје волзе изазива олпмнпјско смејање али барем би публика впдела пашу добру вољу и впдела би колико смО научплн за ово десетак месецп од како наше друштво постоји.. . Али ко би се смео усудити предложити строгоме интенданту нашег пародног позоригпта да се у храму Мелпомене, узвишене музе трагедије, даје свечано гимнастичко веџбан>е ? Зар он, који с гнушап>ем помигаља п на сами балет п ако др<»жесна преставница играња Терпснхора заседава равноправнос осталим музама на Олимпу, зар он да допустп гимнастички корак на даскама, које свет значе ? Не, то не иде. Вал>ало је на сваки начин наћи друго негато чпме би другатво захвалило публици па н^еној љубавп. Не знам ко изнесе ту несрећну мисао, да један од нас држн какво предавање нли да говори беседу, али тек та мисао задоби већнну, и што је најгоре за слушаоце, изабрагае мене да читам то предавање или да говорим ту беседу. Знајући да је послугапост главпп услов не само за оснивање држава него и за одржање