Otadžbina

508

РЕМОН ОД МАРИЈА ИШАРА

причају како се боре забрањени плод. Према тим књигама свака је себи створила идеал, и ако ти станеш причати своју страст обичним природним језиком, не ће ти ниједна веровати. Ако не говориш као јунаци уроманима ти си прошао ка лањски снег. Ово тек узгред ради твог васпитања у опште. — Мабел беше просто изван себе од радости кад се први пут приближила правом роману. Она се већ видела уздигнута на ранг истинског повереника једне велике сакривене страсти. Она се играла са ватром на којој свака Евина ћерка тако радо опрљ ! прсте, па макар то било и за рачун своје комшике. А ја сам ти изгледао као некаква добричина која се заилела у мреже женскога лукавства. И тако је она од мене ишчупала тајну, да си ти заљубљен у једпу младу девојку која је из далека, и коју си ти први пут на овом путовању видео, али да сам се ја морао заклеги, да њено име не ћу ником казати. Описивао сам јој опширно борбу твоје душе, твоју скромност љубичице и твоју претерану осетљивост, која потсећа на сензитиву. За пакост не могох се сетити из биљног царства никаквог символа за верност, и већ сам хтео да загазим у царство животињско номишљајући иа псећу верност ... али, не бој се, то сам поређење прогутао. Мала ме је слушала тако срећна као маца кад није млека, и док се ја осврнух већ ме је испитала о свему, о теби, твојим пројектима, о твојој Фамилији. У кратко нустио сам да ради самном шта хоће, и док је зазвонило на доручак она је знала о теби све од аз до ижице. Ја сам те звао овамо да се избегне свака сумња да смо у договору. Али ти, ако ниси био слеп за време доручка, морао си видети да је Мабел врло тајанствено одвукла своју сестру на страну, и ја бих се опкладио да њих две сада говоре овај исти разговор! Ова Стеванова приповетка бацила ме је у најгрознију бригу, и док је он говорио мени су искакале грашке