Otadžbina

ГИМНАСТИКА

41

љење згрчених руку и ногу, искривљенога кичменога стуба и т. д.» С овим сам био дотерао до дна прве стране. Док се оиа сушнла, ја сам је читао, и ужаснуо сам се кад сам видео како је досадна. Та то није само проза, већ је сува као проја. Ко би то смзо чигати, још у позоришту ? Шта да си ради ? Грицкао би перо, али на жалост је гвоздено . . Како би било да почнем са историјом гимнасгике ? Ту би била лепа прилика да се опширно говори о гладијаторским борбама у Римљана, о срелњевековним турнприма , о оној светини у Риму која се неирестано дерала «Рапет о1 стгсепвез " о опим плавокоспм лепотнцама, што су нз својих ложа гледале витешке турнире одушовл.авајући једним осмехом својих румених. усаиа беспе ритере да један другоме ггрхају врат, и што су нобедлоце награђивале сопствено ручно оашивеним и извезеним лентама ? Па онда могло би се говорити и о каруселима. Истина у њича није било много гимнастике, више јахачких мариФетлука, али то би биЛа згодна прилика за описивање живописног средњевековног одела, рахтова п т. д. Јест, али такво предавање не може се почоти из средмне, ваља почети из почетка, ваља бити систематичан. Ја сам се згрозио кад помислих да би то предавање овако изгледало : Глава ирва. Гимнастика и борење у старих Грка Глава друга. То исто у Римљана. Гл ава трећа. То нсто у средњем веку. Глава чзтврта. Васкрс праве гимнастике у Швода и Германаца. Глава ивта. Гимнастика у Срба. Али све грожење и ужасавање не помлгаше ништа. Предавање је ваљало напиоати по што по то.