Otadžbina

42

ГНМНАСТИКА

Шта сам знао чинити, него бацнм онај започети табак, узмем други и почнем овако : «Поштовани зборе, Прпе почетке гимнастике налазимо у свију старих н нових народа, али правилно уређена била је само у у старих Грка. .Тош у Омировом епосу налазимо где свако јелинско илеме ради гимнастику, докле варвари нсмају ни појма о њој. У херојско доба гимнастика није била нити политичка установа, нити школски предмет,. него слободно изабрана играчка живих снага, које су чвршћале и кушале се у веселој борби. Од гимнастичкпх веџбаља Омир је знао за утркивање пешке и на коњима, за скакање, бацање диска, за игру с прстеновима, за песничање н борење са стрелом пли копљем. Ликург јс први умео да се користи гимнастиком за васпитање својих Шпартанаца, и у време Солоново већ су по целој .Јелади постојали нарочиги заводи за гимпастику. Али право савршенство достигла је гимнастика тек после перспјскнх ратова. Како су ови сре^ни ратови Јеладе подигли самопоуздање свију Грка тако су донели пова живота у све веџбаонице гпмнастичке које су се звале гимназије, и палестре. Учител..и гимнастике који су се звали педотривп, гимнастп н алајпти утркпвали су се у целисходпим реформама појединпх веџбања, и за час се оделпше пеливанска или атлетска посла од праве гимнастике. Међу те реФорме спада што су се гимиаотичари све мање и мање облачили, најзад су раднли веџбања само у сопственој кожи, коју су мазалп уљем и посипали песком, што је сигурно за транспирацију коже било врло корисно. . Скулптори онога времена користише се гимнастичарским оделом старпх Грка да у гимназијама не тенахни нроучавају бесплатно моделе људскога тела за своје статује, које су на срећу било толико исто обучене... Свака иоле већа јелинска варош имала је нарочите своје гпмназије, и нарочите ревизоро тих