Otadžbina

ДРАГЛ ДРЛЖЛ ОД БЕРЕ

(БЕЗ ШАхЛЕ) ( свршетак)

IV „Браћа у Христу" После вечер вс, 12 Нрвембра, 186.., у својој ћелнји, шеташе се живо и узбуђено архимандрит Гарва, већ (( наречсни јепископ богоспасајеме јепаркије II.." и, у некој великој радости, разговараше се гласно сам са собом : — Дође једном и овај дан, који сам мшчекивао близу три десет година! (Јутра ћу постати владика: метнућу на главу ојајну митру ; узећу у руку владичанску штаку ; даваћу чинове, парохије, протопогшје; седећу у двору; примаћу метанија од свију који ми приступају; возићу су на четири коња; свет ће се свуда преда мном приклањати; а црква ће се јутром и вечером молити Богу за моје здравље, и за спасење моје душе! И , за све то , ја ћу примати на годину 2.500 талира плате! Колика власт , колика одличја , колика уживања у ј:дан мах постају моја! Доиста сам имао рашга жудети за овим достојанством; имао сам рашта осуђивати оне који су ме толико пута до сада иревиђали, дајући владичанства неспособнијима од мене.. Ма један мах умуче, и ходаше по соби тамо п овамо дуго, дуго, не говорећи ништа. После дужег ћутања, проговори опет, али гласом промењеним : Отаџбина Х1Т 4 8. 32