Otadžbina

518

драгА дража од вере

—- А хоћу ли ја бити срећнији у овој својој новој срећи ? Хоћу ли ја у свој овој помпи имати унутарњега мира, унутарње слоге са самим собом , бар онолико колико сам имао до сада? Хоћу ли бити људма од веће користи у овом већем чпну? Хоћу ли цркви бити од веће помоћи у овом већем достојанству ?.. Не ће ли мој нови положај дати нових прилика за познате грешке моје? Не ће ли У тај мах неко јако закуца на врата, и чуше се речи: — „Молитвами светих отац наших" врата _ се отворише, свила зашушта . у собу уђе владика Имервк, смешећи се и говорећи: — У Христу брате, зар ви још „штудирате" ? Доста је било бриге и науке! Сад већ улазите у тихо пристаниште, и треба да поживите! Архимандрит се дубоко поклони и, подносећи столицу, замоли преосвећенога госта свога да седне. Владика, шетајући се. разгледа добро свуда по соби, да нема кога; поврати се к вратима, притвори их добро , и тек тада приђе и седе на понуђено место манувши руком на архимандрита да и он седне поближе. Гарва примаче столицу, али не седаше него стојаше. Тек пошто га старији и по други пут понуди , он врло смерно седе. — Ја долазим у име преосвећеног сабора, поче владика : — да с вашом пречасношћу, или боље рећи>с вашим иреосвештенством, свршим један посао врло Чнежне природе. Обичај је свети, драги брате, да нови епископ обдари своју браћу , и све који се потруде око његовога посвећења. Тај се дар даје у очи дана посвећ^ња. По томе, ви ћете изволети, по овоме списку, избројати 191 дукат. Рекавши то, владика пружи архимандриту хартијицу на којој беше написано: