Otadžbina

дрпга дража од вере

525

„Забранио је носити тас по црвки за време богомоље, те примати приносе верних, него је за то ставио затворену кутију пред црквом. Тиме је , с једне стране, оштетио цркву , а с друге — приближио се обичају католичком, што се не сме допустити. „Најпосле, закратио је метанисати оиима који ириступају к н.ему , архијерејског благослова просећи. Он ту своју забрану правда говорећи : „Метаиисање је обичај ропски, а ја не примам ро'ове, него слободне људе" Али како ово погатовање архијерејскога сана није од јуче , није дело наше , него је то наследство од наших блаженог спомена иредхотнпка, који сви благоме Г>огу угодише , и нама свој пример оставише : то ое нико (а најмање какав архијереј) не сме усудити да те обичаје квари и укида.... «3а све те грехе нага у Христу брат подлежи суду овога освећенога братскога сабора"... Настаје тишина за неколико тренутака. Први брат тражи очима да се сретне с очима друге браће , али један од њих трепље тако често да се управо не зна куд гледа, а други се погурио. оборио очи земљи, дише крупно, као да носи какав велики терет уз брдо. Други брат прекиде ћутање овим одговором : — За ((Оглашене" му ја не бих рекао ништа. Ви знате да њих данас нема у цркви. За тас бих и ја тако наредио, али се нисам сетио; за метаније се добро сетио да их забрани пре, док нису људи сами пресгали метанисати, па како да их натераш ? А за иреводе светога писма , ја ево остарех чекајући , да који учен у чину преведе свето писмо, па узалуд : све се дало у полишку; све оставило петраиљ, требник, и часну трпезу! А, Бог ме, световни људи нреводе, да како, и управо, хвала им!.. Него је мука за мито, или како ваше високо преосвештенство каже, за те приносе верних!... Па и за то тужи ли га ко ?