Otadžbina

526

драгл др&жа од вере

— Туже га два свештеника, Гавра и Васа, одговори ирви брат. -— А ! Знам их ; оба су , осем чина , угурсузи ! А што су му давали мито ? Па Васа му није могао ни дати Бог зна шта. Ако је дао што његов таст. Вог га благословио ! Имао је одашта и одвојити. Перић је један поједан у целој нахији !... — Хм ! Хм ! Хм ! Чудан човек! Ко га је терао? Шта ћу му ја ? ромори трећи гојазни брат. — Да ми њега притегнемо, нека врати шта је ком узео, вели други брат: — и више да не узима ; па нека иде с милим Богом, да нам не пуца брука по свету ! — Аја ! тресе главом први брат : — не смемо га више пустити у јепархију. Сад нам је згодно пао шака. Ево је благословио и брак између Мирка Русића и женс Стамене из Кречан I, а они су род у забрањеном стеиену. — Тужи ли њега ко за то? уиита други брат. — Не тужи га нико; али га црква мори гонити !... — Ето га сад! Ето га сад ! Што ћу му ја? брекће трећи брат ... —• Ако нема ниодкуд тужбе, нека и то носи мутна вода, вели други брат: — мања је брука да се узму то двоје. који се међу мештанима и не броје као какав род, него да се чур да је владика голико крив. да се протера ! — Он се даље не може никако оставиги на управи јепархије.... Први брат не доврши ову реченицу, а врата се отворише, и у сабор уђе владика Гарва, носећи у руци пеку хартију • — Господо и браћо! рече он поклањајући се првоме брату: — иа мене се дигао сабор, па без сумње ће и бити да сам грешан. Али да не би даље било спора, ја ево дајем осгавку на управу јепархије, молим за пензију, и идем у манастир, да се одморим!...