Otadžbina

ГИМНАСТИКА

43

школа који су се звали соФронисти, гимназијарси и козметици. Што се тиче Фактичног стања гимнастике у времену око 60-те Олимпијаде » СреКом бејах опет дотерао до на дно прве стране, прочитах почетак моје нове беседе, и нађох да је буди Бог с нама! Шта се тиче људи који су дошли у позориште на концерат, да прмјатно проведу вече, како су се звале те школе старпх Грка и њихови учитељи и надзорници, нарочито кад су им имена таква да човек изговарајЈћи их може уганути језик ? Веше већ очевидно да ће сви моји покушаји да изра/пш нешто вр.:о научно, врло темељно, остати без икаква успеха, и ја се бејах већ решио да положим примљени мандат с молбом да се друштвена управа обрати за беседу нашем специјалистп, за беседе при свима бакл.адама, банкетпма и остали.ч свечаним приликама. Срећом једна практнчиа мисао сену кроз моју главу која беше постала празна као каква веџбаонпца за борење кад нема часа. Ево те мисли. У оно добро старо време, када су се Срби препирали само око јоте и дебелог јера, када је свака филолошка броширмца бпла важнија од најакутније министарске кризе, у то давно прошло време, ја сам уживо некакву баснословну репутацију као да сам ;;екакав приповедач. Што је негда било — помислих — за шго не би могло опет бити, нарочпто кад нам је из метеорологије познато да има и бабиног пролећа, т. ј. да кадшто дубоко под јесен а богме и у сред зиме може да буде који леп дан као да је пролеће? II тако се ја решпх да у место беседе или предавања напишем једну малу приповетку. Она со зове: