Otadžbina

драгл дрДжа од вере

дине оно је жена моја, и дете моје. Како ћу их ја сада терати од себе ? Ви чин'те шта знате !.. Капетан преви табак хартије, те „устроји протокол", како веле писари. Узе питати Мирка , и све његове одговоре уггаса у његов протокол. Најпосле потписа Мирка и зовиу га те се закрсти. Према том „протоколу" састави капетан извештај начелству, код кога је духовна власт навалила да се Мирко и Стамена, пошто по то, раставе. VI Пред туђош црквом Већ нисам знао куд да се денем од те проклете духовне власти , прича Мирко Русић своје јаде и невоље: — Она тражи да отерам од себе Стамену, коју волим као очи у глави , и још да је отерам с мојим дететом у наручју. Ја не хтех то учинити, па макар ми глава с рамена полетела. И тако ме је готово сваке недеље потрзао на одговор или поп, или прота, или конзисторија, или капетан, или начелник. У тој својој невољи , пожалих се једном, са свим случајно, нашем оеоском ћати Сави Гигићу, А тај Сава је и сам велики мученик. Он има на врату три ста својих невоља, и опет од јутра до мрака расправља туђе муке и невоље. Истина он од тога рада има и неку корист, али га ипак више ради што му се мили тај рад , него за какву корист. Ћата Сава био је најпре трговац у вароши. Био је лепо стекао, оженио се, и изродио децу. После тога, побрка се са својом женом, и никако се не могаху измирити. Најпосле оду конзисторији и затраже да се раставе. Њихова се парница протегне читавих десет годкна. За то време Сава посрне у радњи, пострада, и побегне у село, где постане сеоски писар. Жена његова пак још млада и гледна , остане у варогаи. К онзисторија нареди (( да О тацбина XII. 4$. 33