Otadžbina

53-2

драгл дража од вере

— То ти ниси учинио? — Миоам , господине ; али.. — Онда си крнв, и казниш се по тачцн 11, § 365 кривичнога закона, са десет дана затвора, или са десет талира глобе. И жену одмах да удаљиш ! Де се потнишп! Мирко приђе, закрсти прзсуду, извади иза појаса кесу, и плати глоду. За тим, везујући кесу, говори сам себи • — Ја своје венчане жене не ћу терати од себе, па нека власт чини што год хоће. — Ни ја жива не ћу из куће свога венчанога човека, а мртву ме могу изнети, р че Стамена, која је лагано дошла и стала иза Мирка, ма да је он није ни опазио. Капетан ћути, пуши. и погледа час у овога човека, а час у ту жену, кад и кад запише по нешто у хартију, која лежи пред њим на столу Најпосле ће рећи : — Ја казах, што сам био дужан казати. Гледај да други пут не буде горе. Сад можеш ићи. Капетан, после тога, седе у кола и врати се у варош; Мирко и Стамена одоше кући, а сел>аци се разиђоше свак на своју страну. Кмет Васа закључавајући судницу, говори сам са собом : — Шта им је наспело сада ? Што забадају трн у здраву ногу ? Душевна. власт, како ли оно вели капетан! Моје ми душе није она душевнњ , него баш бездушна, кад овако разваљује човеку кућу за ништа !... * * * На крају Декембра, по вајвећој мећави, дојури срески начелник у село Крсчане, и, чим се спусти у судницу, посла за кмета Васу и за Мирка Русића. Не прође много, а дођоше и кмет и Мирко. — Шта чиниш, човече , од Вога не нашао , рече капетан Мирку : —мени одузимаш С1ужбу, а себи расипаш кућу ? За што жену ону ниси послао у род ? Госпо-