Otadžbina

дрлга даржа од вере

537

Вратим се кући , и то писмо одмах однесем попу Јеврему. Поп прочита писмо, па се дрну. као помаман : —- Шта си ово учинио, од Бога ненашао! Ко те је ово научио? Через тебе ћу страдати и ја ! Ух! ух ! ух!.. •Још док ја бејах код њега. заповеди слуги, те одмах спреми тарнице, и оде проти онога часа. Ја се вратих кући, у бризи и двоумици. Нисам се, чини ми се , ни одморио а допаде биров Тривко: — Хајде судници, зове те кмет. Ја у судницу : седи капетан. Не даде ми се ни упитати, него ми пружи писмо : — Носи ово одмах у начелство. У начелству опет испит. Ово вал>да беше двадесети. По испиту прочита ми начелник своју нресуду: да ја трпим затвор двад: сет дана, а Стамсна да се протера у Други округ! Кад се видех у затвору , почех се љутити на ћату Саву, и на лутеранског попа. У врло тешким мислима иролежах у тамници четири ноћи и три дана. Четврти дан, рано изјутра, зовну ме начелник у заседаније, и, са свим благо, а то није био његов обичај, рече ми : — Мирко, смиловао се господар, и опростио ти овај затвор. Иди кући , и седи с миром , а тебе не ће нико дирати. Немо' да тумараш куд преко границе: ти тамо немаш никаква посла !... — Господине, 'вала господару који се он смиловао на мене; а 'вала и теби : бићу миран као мара бубица, тек — ви немој ге тражити од мене да ја терам од себе свога друга и своје, прости ме, дете!.. Начелник се диже, приђе к мени, и рече : — Од сада те не ће нико дирати ; то упамти ? Хајде сад одмах кући !