Otadžbina

Ч I IЛ1 МЕ ЋЕШЕ.

Знаш ли чиме ме ћеше, душо ? Кажу да си анђб била, Да је у Теби Бог показо Свемогућство својех сила. Да си била и јошљепша, И још боља од анђела, Па да се рај дичит шћио Савршенством Бож'јех ђела.

11ред Божије свемогућство Падам скромно на кољена; Савршенство славиће му Душа моја уцвиљена. Ал' ђе му је правда била? Зар је није ни у Бога! Кад за љубав своме ра,ју Срушн срећу раја мога.

т-

ПРЕКО ГРАНИЦЕ Успомене из другог српс^о-турс^ог рата 1877-1878. (видп 44-ту свеску (( О таџ 6 ине», Н овембар 1882) VI После првих цобеда (сВРШЕТАК) > _—ф Било је већ пред вече када сам угледао Пандирало. На последњој низбрдици, иред Пандиралом, бејах сишао с коња, јер беше сувише стрмо и клизаво да се човек на коњу спусти. Пешачећи тако, угледам крај пута два оФицира где се одмарају и пуше. Ко ли ће то бити ? Кад тамо, а оно моја два страна доктора, за које сам ја држао да су већ давно у команди, јер их бејах нослао из Алексинца ваљда пре недељу дана. Чим они мени опазише, стадоше се зачуђено згледати, и снебивајући се стадоше ми се извињавати како