Otadžbina

540 ПРЕКО ГРАНИЦЕ за то нису већ отигли у овоје команде што су на свакој станици хморали чекати. по читав дан док добију кола за даље иутовање... Ја сам им то онда ВЈровао, јер се јуче и данас бејах лично уверио у каквоме су стању наше станице, и само сам им преноручио да похитају колико могну брже, јер их начелник санитета тпумадијског кора са нестрпљењем ишчекује — па онда се оиростих с њима, појашем и одем даље. После неколико месеци уверио сам се, да нису начелници станица бшш криви, што су она моја два доктора онако комотно путовала у своју команду. •Тедног од њих, некаквог доктора Чајку, морао сам по телеграфу ражаловати и везаног нод стражом дотерати из Власотинаца у Ниш где сам га стрпао у апс. На једном убијеном туроком војнику, у врањској клисури, беху нађена његова писма, адресована преко Солуна за бечке чивутске новине, у којима се видело да је за плату српског војног лекара вршио дужност турског шпијуна... Онај други брат Чех — мислим да му је име било Др. Марек — кад се вратио из Србије иретио је да ће штампати како су све битке српске војске с турском у у другом рату проста измишљотина српска, како нигде није било турске војске и т. д. све то је претио. ако му се одмах нс пошље орден. Разуме се да је одмах избрисан из списка за декорисање, у коме је као брат Словенин био предложен.... Ах, господе, какав се гад не искупља из белога света за време каквога рата. Колико смо ми пута доказивали, нре ратова наших , да војска треба себи да васпита у мирно доба и оФицира и лекара и административних чиновника, па да у рату не мора примати којекакве иробисвете , али која вајда писати , кад се нема од куда, кад смо сиротиња у свему, па чак и у ономе за што не