Otadžbina

550

ПРЕКО ГРАНИДЕ

Ах. то није ништа... Пао сам о коња (или рече с коњем) те сам увинуо скочни зглавак. Сада ми је ирилично, али испрва имао сам тако страшне болове да сам за време битке морао командовати из кола! Опростивши се од пуков. Љубе, потражих стан г, ђенерала Бели Марковића, и нађох га у сред једне високим зидом ограђене авлије , у једној сниској приземној кућици. Ђенерал беше са шеФовима својега штаба у једној иовеликој соби застртој по турски. По миндерлуцима пуно аката карата и планова , у којима виши официри штаба нешто проучаваху. У једном ћошку шиљте, и на њему соди командант шумадијскога кора, у раскопчаној блузи, са таковским крстом о врату и са папучама на ногама. Г. ђенерал, који је спрам свакога врло љубазан, примио је и мене врло жовијално. Ја рапортирах све што сам од Алоксинца до АкПаланке видео како по санитетској тако и по осталим струкама , и рекох му шта мислим да би требало урадити да се поправи бар санитетска служба у позадности војске. Што се тога тиче — рече г. ђенерал — ја. усвајам ваше предлоге, извол'те се договорити са мојим начелником санитета. И он ће вечерас бити овде. Докић добро отал>ава свој посао. А што велите за интендантуру и етапну службу, мој господине — и овде г. ђенерал устаде и стаде крупним корацима ходати по соби, његов глас поче дрхтати од узбуђења — знате ли ви, од како је војска отишла са Пандирала до данас није јој дошла из Г!рбије ни једна, кора хлеба. По Србији ми би сви скапали од глади, наша је срећа што смо ушли у ово парче старе Србије које је пуно хране.... Чујем како многи људи замерају што војници руше куће да се греју. На то ћу вам казати само ово : Да сте ви били пре 8