Otadžbina

Н А П Р Е С Т О Л У

Кад је сутрадан опет звата код краљице , ова јој рече — Ти имаш ираво, Валпурга, ти не можеш певати кад ја хоћу. Ја сам много о теби мислила. И тица на грани не може да пева кад је другом неком воља. Слободна природа не може се управљати капелниковом палицом. Ја те не ћу више никада нагонити да ми певаш ! Л Валпурга се била баш спремила, изабрала најлепшу песму да пева нред краљицом, а сад опет краљица не ће, управо јој забрањује да пева, још је упоређује са тицом на грани. Вуди Бог с нама какви су људи у дворцу. ! — Чујем — рече даље краљица — да у вас верују у језеркишу вилу. Верујеш ли и ти ? -- Да л' верујем? Не знам, тако се прича. Мој покојни отац видео ју је на три дана пред своју смрт, и онда смо већ знали да мора умрети. Кажу да је та вила Валдековица! — Ко је то Валдековица? — То је жена Вертова! — А ко је Верт ? — Иарче земље у сред језера. Око њега свуд у наоколо је вода. — Па то је онда острво! -- Да боме, зову га и острво ! — Па шта је онда са том Валдековицом ? — Пре много хиљада година био један човек, који је Сио витез по имену Валдек, па је био крстоносац. Он је са многим краљевима и царевима отишао у обетовану земљу да се поклони гробу Христа Спаситеља, и кад је пошао рекао је својој жени : Буди ми поштена и верна. Па кад се после много година вратио, сав поцрнео од сунца са истока, затекао је своју жену са другим. Он их је онда обоје везао, бацио у чамац и одвезао до Верта па их је тако везане избацио и оставио на остову. Ту су од глади умрли, а тице су их раскљувале. Истина браколомство и-заслужује таку казну, али опет 38*