Otadžbina

52

ГИМНАСТИКА

— Тај батаљон, господо, настави лекар састављен је, као и наша цела стајаћа војска, од двајестогодишњих младнћа из целе Србије, из свију крајева наше државе. Према томе наша стајаћа војска може послужити као средње мерило за телесни развитак целога нашег народа. Одбите све што им је касарна и дрес^ра дала држања и изгледа, па ми реците, како вам изгледа]у по своме узрасту.. . Та то су одрасни људи. . . — Већина их изгледа као да су још деца ! — мораде признати чак и оптимиста. — Ето видите — настави лекар — упитајте кога првог сретнете војног лекара па ће вам казати да је у том обзиру са сваком регрутацијом даље све горе, да је број оних који се због апсолутно малог раста, слабих груди, слабе конституције у опште, морају вратити кућама као «носпособни за војску" а то ће приближно рећи и сснеспособни за живот," да је број тако неспособних сваке године све већи ! — Па није само у војсци и само са мушкарцима тако — рече један стари практичан лекар који се такође беше придружио овој групи — него је тако и у грађапству и код женскиња. Док сам ја још био ђаче, сећам се да су девојке удаваче биле не само лепе већ и високе и крупне; ја сам их доцније посматрао као удате жене. Свака је имала пуну кућу деце, и што су више деце рађале и на својим грудма одгајивале, то беху здравије и лепше. Кад сам ја био момче за женидбу девојке већ бг-ху мање растошали још здраве, и кад су се поудавале свака је родила по троје четворо деце. .. Како која генерација девојака даље, она је све ситнија растом, све слабија телесном снагом и издржљивошћу, а све богатија. осетљивим живцима, хистеријом и свима другпм нссрећама тако зване ссграцилне конституције." Када по неки пут одем на бал или на село, ја би чисто